"... Обреновићи у карантину
Упркос страху од болести, пословима и задужењима, живот у контумацу текао је углавном мирно. Од три степена приправности проглашаваних у стању опасности од куге - „сумњивог”, кад је куга беснела у Турској, и „опасног”, кад је болест била на самој граници - ипак је преовлађивао трећи, „мирни”, кад о куги није било никаквих вести. Ипак, чак и тада, живот у контумацу значио је изолацију. А поред ње постојала је изолација и у оквиру самог контумаца који се делио на спољашњи, у коме су били смештени контумацисти, то јест путници, и унутрашњи, где је живела управа и друго запослено особље.
Управу контумаца и већину службеника у контумацкој послузи чинили су Немци. Ипак, и српски поданици Хабзбуршке монархије налазили су овде посао, па тако Јанко Шафарик у својој историји српске литературе наводи неког Михаила Максимовића који је као чиновник радио у контумацу око 1784. године, с пристојном платом и довољно слободног времена које је користио за бављење књижевношћу.
Они које је пут доводио у контумац у почетку су боравили у њему педесет два дана, да би касније то време било поступно скраћивано на, зависно од случаја, од три до двадесет једног дана. За то време били би смештени у куће за путнике, такозване колибе, са по четири собе и два огњишта, распоређене дуж средишњег простора, тамо где се сада пружа шеталиште земунског градског парка. Постојала је и једна боља зграда, такође са четири собе и два огњишта, али знатно лепше опремљена и намењена за „лица од положаја”.
О контумацистима је бринула контумацка послуга доносећи им редовно храну, при чему су строго водили рачуна да их не додирну. За јело је могло да се добије готово све, зависно од тога шта је ко од њих могао себи да приушти за оброк јер је свако плаћао своју храну и зими свој огрев. Ипак, цене су биле упола ниже за оне који су били сиромашнији.
Није сав живот у контумацу био посвећен испуњавању његових захтевних протокола. Постојао је и простор за слободно време. Тако је на месту садашње земунске гимназије постојала и гостионица с неколико соба за спавање, точионица пића („сханк”), бакалница, месара и вински подрум. Иако би се затварала с првим мраком, мирним гостима дозвољавало се задржавање у точионици.
....
Памук је био озлоглашен због особине да преко бува које су се настањивале у њему задржава и преноси бактерије куге. Људи који су имали задатак да прегледају памук били су подвргнути најнеобичнијем протоколу од свих коришћених у контумацу. Они су, наиме, у памук завлачили голе руке понављајући тај поступак све док читав товар не би испревртали. Шта су тражили? Па, управо кугу. Пошто би завршили с таквим „ручним прегледом” памука, на извесно време одлазили би у изоловано одељење. Ако се после тога на њима не би појавили знаци куге, испитани или, тачније, испипани памук сматрао би се незараженим. Ако би се, пак, појавили симптоми куге, памук је сместа уништаван. Што се тиче особља које је на овакав начин утврдило зараженост робе, оно се лечило - у много случајева безуспешно, па је награда за добро обављен посао, нажалост, била смрт.
...
После краха првог српског устанка у земунском контумацу боравио је вожд Карађорђе. Вук Стефановић Караџић, због својих честих путовања, сигурно је навикао и на контумац и на његове протоколе. Сасвим сигурно прошао је кроз њега у рану јесен 1831. године, кад „колера изби на све стране”, како је потом написао у тексту „Особита грађа за историју нашега времена”, у ком је мрачним тоновима описао суровим шалама склону владавину кнеза Милоша Обреновића. И ту опањкани кнез, а и његов син Михаило, боравили су у контумацу. Овај потоњи у њему је нашао привремено уточиште после сукоба у Жабарима 1841. године, кад је био присиљен да напусти земљу.
Од страних контумациста најпознатији је сигурно француски песник епохе романтизма и један од ретких интелектуалаца ондашње Европе који је подржавао борбу малих народа за ослобођење од турске власти - Алфонс де Ламартин. По повратку с путовања по Оријенту, неко време је такође провео у земунском контумацу, о чему сведочи и стуб који су његови поштоваоци подигли на простору између две карантинске цркве а који и сада може тамо да се види...."

[http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2858/03.php]

--------------------------------------------------
Note added at 3 hrs (2012-12-10 18:48:54 GMT)
--------------------------------------------------

... о чему сведочи и стуб који су његови поштоваоци подигли на простору између две карантинске цркве а који и сада може тамо да се види...."

--------------------------------------------------
Note added at 17 hrs (2012-12-11 09:40:38 GMT)
--------------------------------------------------

Земунски Контумац

На овом простору је почетком 18. века, за време владавине цара Карла VI (1711-1740) захваљујући специфичним историјским околностима, био формиран Земунски Контумац поводом велике епидемије куге, која је представљала опасност не само за ове просторе, већ и за читаву Средњу Европу. Наиме, страх од куге или било које друге заразне болести са Оријента, ширио се због одржавања трговинских веза између Аустрије и Турске, а преко ње и са даљим Истоком. Због тога су формирани Контумаци, санитарно-привредне установе, које су биле намењене, увозу, извозу и продаји робе и постављени су на пет места дуж Аустријске границе према Турској. Главни Контумац је био у Земуну као најпогоднијој тачки за трговину.

[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/963/tekst/manastir-svetog-ar...]

--------------------------------------------------
Note added at 18 hrs (2012-12-11 09:57:44 GMT)
--------------------------------------------------

[http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/46/Kontumac_...]

http://www.oocities.org/kadezi/city_park.html
CONTUMAX CHAPELS built in style of baroque, at onetime have been used for religious purposes of the passengers placed in the quarantine.

Naravno, ovo je jedino mesto na Internetu na kome se ovo tumačenje pojavljuje. ;-)

--------------------------------------------------
Note added at 20 hrs (2012-12-11 12:32:16 GMT)
--------------------------------------------------

Pardon, tumačenje je ok ali termin "contumax" nije. :-)